Пролог

ПИТАЊА КОЈА ДУГУЈЕМО СЕБИ
Годови

Оде година. Још једна.
Откотрља се као каменчић низ падину, одроњен нашим стопалима.
Можете ли да побројите све догађаје од историјске важности које смо током ње оставили иза и испред себе? „Историја није престала да нас меље, ми нисмо престали да је производимо.” Осећате ли то страшно убрзање времена и згушњавање збивања, препознајете ли га кроз лавину непотребних и најчешће бесмислених информација којом бивамо затрпавани као у гробу? О, колико епохалних декларација, судбинских заседања, гласања од пресудне важности за будућност на којима баш ти, ти лично, можеш непоправљиво да упрскаш ствар! Колико апокалиптичних најава, утопијских шећерних водица, рекламних испуњавања наших најскривенијих жеља! Колико утакмица века, догађаја деценије, драматичних афера у чијем су епицентру наши омиљени јунаци са јавне сцене! Колико игара на срећу у којима ће најзад бити остварени сви наши снови!
Било их је толико да смо све оне из претходних сезона, готово истоветне, потпуно заборавили.
Испод и између свега тога одвија се наш живот, а ово није генерална проба. Зато бар једном, кад останете сами, узмите у руке даљински управљач, притисните црвено дугме и бар накратко ућуткајте гадамеровско чудовиште. А онда, у изненада насталој дубокој тишини, запитајте се: колико пута сте током ове године људима које волите рекли да их волите? Да ли сте заиста учинили све што је до вас да ваш сопствени живот буде лепши, складнији и ведрији? Да ли сте око себе и у себи препознавали добро, племенито, занимљиво, или сте пословично већ помрчини додавали црнило? Да ли сте се више дивили ономе што завређује дивљење, или сте преувеличавали гнусобе света и из дебеле заветрине пљуцкали по свему? Колико пута сте застали кад чујете неку очаравајућу мелодију, преметали по глави неки давни стих, дуго и наизглед бесциљно шетали крај реке? Колико пута сте се кришом окренули за неком лепом женом (мушкарцем), колико сте незаборавних страница прочитали и предела видели, колико необичних јела и добрих нових вина пробали, колико пута саучеснички намигнули некоме коме је ваше разумевање било драгоцено? Колико сте свећа за друге упалили и молитви прошапутали? Да ли сте више узели или дали?
Колико пута сте се запитали о свему овоме?
А?
Ајд, живели! Срећна вам Нова година!